Bakarni peptidi
Istraživanja
Od izolacije peptida 1973. do kliničkih studija sa merljivim rezultatima, pregled svih istraživanja
Signal za obnovu kože
- Obećavajući rezultati gubitka kose
- Štiti ćelije od UV-B oštećenja
- Utiče na 4.000+ ljudskih gena
- Rane zarastaju 2x brže
50 godina istraživanja
Bakarni peptid GHK-Cu prvi je izolovan iz ljudske plazme 1973. godine. Uradio je to biohemičar Loren Pikart, istražujući zašto stara jetra regeneriše tkivo efikasnije kada je izložena mladoj plazmi.
Odgovor je bio molekul od svega tri aminokiseline vezan za jon bakra.
Od tada, više od 100 objavljenih studija, analiza gena koja obuhvata desetine hiljada gena i klinički protokoli na ljudima sa merljivim rezultatima.
o bakarnim peptidima
Šta je dokazano
Sinteza kolagena
Klinička studija sa 21 učesnikom (IRB odobren protokol) pokazala je, ultrazvučnim merenjem kože, prosečno povećanje gustine kolagena od 28% nakon tri meseca svakodnevne primene, kod dela učesnica i do 51%
Elastičnost kože
Istraživanja beleže poboljšanje elastičnosti kože i povećanje sinteze elastina i glikozaminoglikana, proteina koji koži vraćaju sposobnost da se vrati u prvobitni oblik nakon zatezanja i istezanja.
Smanjenje bora
Studije beleže smanjenje bora u predelu nosa, usta i oko očiju za 15-22% nakon 8-12 nedelja topikalne primene, sa daljim poboljšanjem nakon dužeg perioda korišćenja peptida.
Zarastanje tkiva
Studija na životinjskim modelima pokazala je da su rane tretirane GHK-Cu zarasle 64,5% za 13 dana, dok je netretirana kontrolna grupa pokazala samo 28,2% zarastanja u istom periodu.
Uticaj na gene
Genomska analiza pokazala je da GHK-Cu utiče na rad više od 4.000 ljudskih gena, uključujući gene za popravku DNK, antioksidativnu odbranu i mitohondrijalnu funkciju ćelija.
Antioksidativna zaštita
GHK-Cu neutrališe slobodne radikale i pokazuje zaštitni efekat od UV-B oštećenja u studijama na ćelijskim kulturama, usporavajući procese koji ubrzavaju starenje kože.
Šta još nije potvrđeno, ali se istražuje
Primena na skalpu
Stimulacija fibroblasta pokreće sintezu kolagena, poboljšava protok krvi do folikula i produžava fazu rasta dlake. Koristi se kod androgene alopecije, sa rezultatima sličnim 5% minoksidilu, ali kliničkih studija velikog uzorka na ljudima još nema.
Sistemski efekti
Genomska analiza i studije zarastanja rana ukazuju na efekte koji prevazilaze kozmetičku primenu, uključujući moguć uticaj na regeneraciju tkiva. Istraživanja su preliminarna i uglavnom rađena van kliničkih uslova na ljudima, pa zaključci ostaju otvoreni.
Optimalna koncentracija
Ne postoji jedna standardizovana koncentracija koja važi za sve formulacije bakarnog peptida. Efikasnost zavisi od baze proizvoda, pH vrednosti i stabilnosti peptida tokom skladištenja. Viša koncentracija ne garantuje bolji rezultat ako formulacija nije adekvatna.
- O istraživanju
Ko stoji iza istraživanja
Fundamentalna istraživanja temelje se na radu Lorena Pikarta, koji je peptid izolovo 1973. i istraživao ga do kraja života. Uz njega, istraživači Borel, Maquart i Margolina doprineli su razumevanju mehanizama delovanja na koži.
Najnoviji i najkonkretniji klinički dokaz na ljudima: studija Yuvan Research iz 2023. godine sa ultrazvučnim merenjem gustine kolagena.
Gde su praznine
Postojeće kliničke studije na koži su konzistentne i rezultati su obećavajući, ali bakarni peptidi se i dalje istražuju, nauka napreduje, a sa njom i razumevanje koliko duboko ovaj molekul zaista utiče na kožu i ostatak organizma.
Mali uzorci
Većina studija na ljudima rađena je sa manjim brojem učesnika. Potrebno je više istraživanja velikih razmera kako bi se rezultati pouzdano potvrdili na širem uzorku.
Dugoročni podaci
Za topikalnu primenu postoji istorija bezbedne upotrebe od 1980. godine, ali dugoročnih kliničkih praćenja i dalje nema dovoljno na velikom broju ljudi.
Standardizacija
Razlike između formulacija, koncentracija i pH vrednosti otežavaju direktno poređenje rezultata između studija, isti peptid u drugoj bazi može dati potpuno drugačije merljive efekte.
Najčešća pitanja
Da li postoje klinička istraživanja na ljudima?
Da, ali broj je manji u poređenju sa in vitro i životinjskim studijama. Klinički dokazi uključuju studije smanjenja bora i pigmentacije, studiju sa ultrazvučnim merenjem gustine kolagena na 21 učesnici i poređenje sa kremama sa vitaminom K za predeo oko očiju.
Da li postoje dugoročni podaci o bezbednosti?
Za topikalnu primenu u kozmetičkim koncentracijama, istorija bezbedne upotrebe postoji od 1980. godine. Za sistemsku primenu, dugoročni klinički podaci su ograničeni.
Šta nauka ne zna o bakarnim peptidima?
Studije na koži su, za sada, rađene na manjem broju ljudi, pa su istraživanja većih razmera ono što bi dalo pouzdaniju sliku. Dokazi su nešto slabiji kada je u pitanju primena na kosi i sistemski efekti putem injekcija, jer ta područja imaju manje kliničkih podataka na ljudima. Takođe ne postoji jedinstvena standardizovana koncentracija, pošto efikasnost zavisi od formulacije u kojoj se peptid nalazi.
Ko ne bi trebalo da ih koristi?
Wilsonova bolest i Menkesova bolest, poremećaji metabolizma bakra, kontraindikacije su, posebno za sistemsku primenu. Aktivne infekcije na mestu aplikacije. Poznata hipersenzitivnost na bakar. Za trudnice i dojilje nema dovoljno podataka, preporučuje se konsultacija sa lekarom.
Da li bakar može biti toksičan?
Bakar u slobodnoj formi jeste toksičan. U kompleksu sa peptidom, vezan je i regulisan, telo kontroliše njegov transport u ćelije i iz njih. Toksične doze su procenjene na 300 do 3.750 puta više od količina koje se koriste u istraživanjima. Kod topikalne primene, sistemska apsorpcija bakra je minimalna.